Sa­ti­ma i sa­ti­ma su u Min­sku pre­go­va­ra­li li­de­ri Ru­si­je, Ukra­ji­ne, Fran­cu­ske i Nje­mač­ke. Re­zul­tat – pre­kid va­tre. Ni­šta vi­še. Sta­nje u Ukra­ji­ni je bez­na­de­žno: ta ze­mlja se ras­pa­da i za to su pod­jed­na­ko od­go­vor­ne Ru­si­ja i Ame­ri­ka, a ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni sa­mu Ukra­ji­nu. Na­po­ri Evro­pe ulo­že­ni u po­sti­za­nje mi­ra i nje­no po­zi­va­nje na ra­zum bi­li su uza­lud­ni.
Iz­ja­ve na­še kan­ce­lar­ke će usko­ro bi­ti za­bo­ra­vlje­ne. Je­zik ni­je njen me­dij. Evo pri­mje­ra: pro­šle go­di­ne je iz­ja­vi­la da Vla­di­mir Pu­tin „ži­vi u ne­kom dru­gom svi­je­tu“. U me­đu­vre­me­nu smo sa­zna­li da on ta­mo ni­je sam. Sa njim je i Ba­rak Oba­ma. To je svi­jet po­li­ti­ke moć­nih, u ko­me se Ru­si­ja i Ame­ri­ka sa­svim do­bro sna­la­ze. Sa­mo je An­ge­la Mer­kel ta­mo stra­nac.
Kan­ce­lar­ka je pre­ci­je­ni­la svo­je sna­ge u ukra­jin­skoj kri­zi. Ni Ru­si­ja, ni Ame­ri­ka ni­su sprem­ne da od­u­sta­nu od Ukra­ji­ne i naj­moć­ni­ja že­na Evro­pe je tu ne­moć­na. Šta se de­si­lo sa Ukra­ji­nom? Ona je po­sta­la pli­jen ve­li­kih si­la. Ame­ri­ka i Ru­si­ja je raz­vla­če na za­pad i is­tok, dok ne puk­ne. Vi­še ni­ko ne vje­ru­je da se po­dje­la Ukra­ji­ne mo­že spri­je­či­ti. Naj­o­pa­sni­ja lek­ci­ja ukra­jin­ske kri­ze gla­si – gra­ni­ce u Evro­pi su pro­mjen­lji­ve. To je do­sad naj­te­ži po­raz An­ge­le Mer­kel.
Ukra­ji­na je po­di­je­lje­na i Evro­pa mo­ra da na­u­či da ži­vi sa ti­me. Ko­nač­no smo do­bi­li od­go­vor na za­htjev ko­ji je biv­ši pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Ba­ro­zo po­sta­vio Ukra­ji­ni, ka­da je pri­je dvi­je go­di­ne re­kao da ona mo­ra da bi­ra iz­me­đu Ru­si­je i Evro­pe.
Za­pad­na Ukra­ji­na će po­sta­ti ame­rič­ki, a is­toč­na ru­ski pro­tek­to­rat. Ru­si­ja je već pre­u­ze­la no­ve „na­rod­ne re­pu­bli­ke“, a je­dan ame­rič­ki ge­ne­ral je na­ja­vio da će nje­go­va voj­ska u mar­tu po­sla­ti svoj ba­ta­ljon u Ukra­ji­nu. To su oni ču­ve­ni lju­di za obu­ku, ko­jih se do­bro sje­ća­mo iz va­zal­nih dr­ža­va Ju­žne Ame­ri­ke.
Da li je po­sto­jao tre­ći put, ko­jim čak ni Ukra­ji­na ni­je htje­la da kre­ne? On je pod­ra­zu­mi­je­vao ne­u­tral­nost, od­ri­ca­nje od ula­ska u EU i, što je još va­žni­je, u NA­TO. Ka­tja Ki­ping iz Die Lin­kea je pri­je sa­mi­ta u Min­sku još jed­nom po­no­vi­la: „Za­što Nje­mač­ka za­di­re u su­ve­re­na pra­va dru­gih dr­ža­va?“ Nje­nu iz­ja­vu je do­če­ka­la pro­va­la mr­žnje na in­ter­ne­tu. Ali ona je sa­mo po­no­vi­la ono što je nje­mač­ki mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Štajn­ma­jer iz­ja­vio u no­vem­bru: „Po­dr­ža­vam part­ner­ski od­nos Ukra­ji­ne i NA­TO, ali ne i nje­no član­stvo u NA­TO-u“.
Iz­gle­da da je Nje­mač­ka pra­vi­la ra­čun bez Ame­ri­ke, ko­ja ni­ka­da ni­je ni po­mi­šlja­la da do­zvo­li ukra­jin­sku ne­u­tral­nost. Ame­rič­ka vla­da je osta­vi­la otvo­re­no pi­ta­nje o član­stvu Ukra­ji­ne u NA­TO-u. Pri­je sa­mo par da­na Ba­rak Oba­ma je go­vo­rio o sla­nju oruž­ja u Ukra­ji­nu. „Smr­to­no­snog od­bram­be­nog oruž­ja“ – ma šta to zna­či­lo.
Ži­vi­mo u do­ba po­li­ti­ke op­te­re­će­ne mo­ra­lom. Ne­iz­go­vo­re­na isti­na je da SAD ima­ju sop­stve­nu ide­ju o rav­no­te­ži u Evro­pi. I o to­me se Evro­pa ne pi­ta. So­vje­ti su 1962. to­kom ku­ban­ske kri­ze po­re­me­ti­li rav­no­te­žu svi­je­ta, ka­da su po­ku­ša­li da in­sta­li­ra­ju nu­kle­ar­ne ra­ke­te pred ame­rič­kim vra­ti­ma. To nas je do­ve­lo do ivi­ce nu­kle­ar­nog ra­ta. Po­ku­šaj da se od Ukra­ji­ne na­pra­vi slič­na za­pad­na is­po­sta­va mo­ći na­i­šao je na slič­nu re­ak­ci­ju sa ru­ske stra­ne.
„Svi­jet je is­pao iz zglo­ba i tra­ži se no­va rav­no­te­ža“, na­pi­sa­la je knji­žev­ni­ca Da­ni­e­la Dan. „Gra­ni­ce se od 1990. mi­je­nja­ju i ru­še unu­tar Nje­mač­ke, u so­vjet­skim re­pu­bli­ka­ma, iz­me­đu Če­ške i Slo­vač­ke, u Ju­go­sla­vi­ji. Sa­da će i Ukra­ji­na pro­mi­je­ni­ti svoj ob­lik. Ako su dvi­je stra­ne u Ukra­ji­ni to­li­ko ne­po­mir­lji­ve, kao što se pri­ča, ne­iz­bje­žno je de­mo­krat­ski ure­đe­no raz­gra­ni­če­nje. Vje­ro­vat­no ne i po­sled­nje u na­red­nih če­tvrt vi­je­ka.“

Iz­bor i pre­vod:
Mi­ro­slav Mar­ko­vić
Pe­šča­nik.net

Autor: Ja­kob Aug­stein
(‘’Spi­e­gel’’)